Ma šta da studirate, učite, ma koju teoriju da izučavate, a želite da se bavite novinarstvom, tek kad uđete u redakciju videćete kako zapravo izgleda novinarski život – manje glamurozno nego što se nadate, ali i manje rudarski nego što se plašite. Za nas sa malo starijim krštenicama, dok su redakcije bile one prave, bez integrisanih i uglavnom bez čuda tehnike, novinar početnik se uglavnom osećao kao višak – čekao da je mu se udeli neki zadatak, a onda po povratku sa terena satima je čekao slobodan računar na kojem će moći da otkuca tekst i preda ga uredniku. Poslednjih nekoliko godina tehnički uslovi su se znatno popravili, a novinari dobili mogućnost da koriste razna tehnološka pomagala, ali su najčešće greške novinara početnika ostale – iste.
Početničke greške se uglavnom praštaju, jer ruku na srce nećete ni dobiti neke važne zadatke, ali izbegavanje grešaka uštedeće vam mnogo živaca, pa i suza, a i podsmeha starijih kolega ( od kojih su svi, uključujući i mene, napravili barem 90 odsto tih istih grešaka, ali vam ne bi nikada priznali). Neki od ovih „grehova“ neće ostaviti velike posledice, neki će vas samo iznervirati, a neki bogami mogu da prouzrokuju velike probleme – naročito ako utiču na veliki broj ljudi, ili su odštampani u 100.000 primeraka.
Evo nekih od najčešćih početničkih novinarskih grešaka i grehova, mada se, verujte omaknu nekada i onim mnogo iskusnijim.
Greške u vezi sa prikupljanjem činjenica i događajima
- Niste proverili činjenice ili nepotpune informacije koje ste saznali na licu mesta.
Bili ste na saobraćajnoj nesreći i čuli ste imena povređenih, ali niste sigurni ko je povređen, a ko poginuo? Kad se vratite u redakciju, obavezno okrenite Hitnu pomoć, Ugrentni centar i proverite. Ako ne znate nikog u policiji zamolite kolegu koji ima kontakte da proveri. Tih pet minuta više može da spreči katastrofu – da na primer objavite da je neko poginuo, a u stvari nije.
I uopšteno, u novinarstvu barate sa informacijama, a ne poluistinama (barem u onom boljem delu novinarstva), i nemojte misliti da nije važno da li se neko zove Milan ili Milojko. Možda se vama čini kao samo nekoliko slova, a nekome može da znači mnogo. Ako snimate sagovornika, obavezno proverite diktafon PRE, ali i neposredno posle razgovora. Jer, može da se desi da u redakciju donesete potpuno neupotrebljiv snimak i da u stvari nemate intrevju. Meni se lično nekoliko puta se desilo da sam bukvalno naslućivala sa snimka šta je sagovornik pričao. Jednom me izvukla činjenica da i pored diktafona uglavnom ponešto zapišem u blok, a drugi put činjenica da sam razgovarala sa doktorom s kojim sam već mnogo puta pričala na istu temu, pa se tekst „sam napisao“ J
Mnogo puta sam čitala tekstove u novinama u kojima su imena ljudi, pa i javnih ličnosti izvrnuta i veoma pogrešna. Danas su pretraživači velika pomoć i za koji minut možete da proverite i ime i funkciju osobe s kojom ste razgovarali, ali nekada nije bilo tako, a i danas možete doćio u situaciju da je ime nemoguće „izguglati“. U tom slučaju bolje sačekati, proveriti agencijsku vest o tome (ako je ima), pozvati sektorskog kolegu, ili jednostavno ne staviti ime.
- Niste pažljivo pogledali poziv/najavu.
Ova naizgled mala greška može dovesti do toga da se ne pojavite na dogadjaju na vereme, da odete na pogrešno mesto, i tako uopšte nemate tekst, a urednik ga očekuje.
U mom slučaju, jedno slovo učinilo je da umesto u Bačvanskoj, gde je bio kongres lekara, završim u Mačvanskoj, po snegu do kolena i bez para za taksi. Na događaj sam uveliko kasnila, i umesto jedan, zadržala se tri sata jureći pojedinačno lekare za izjave, u redakciju sam došla u vreme kada je već trebalo da predam tekst. Naravno da je tekst bio lošijeg kvaliteta, neinventivan jer je napisan na brzinu i pod užasnim cajtnotom.
Dobra priprema, ne samo za sam sadržaj teksta (o čemu će tek biti reči), već i tehnička priprema, uštedeće vam mnogo živaca. Ako idete na razgovor, jedna omašena autobuska stanica može da vas košta toga da zakasnite na razgovor i ostavite ružnu sliku u očima sagovornika, ili zakasnite na događaj i propustite nešto važno. Uvek pogledajte tačno vreme, mesto, isplanirajte maršrutu, ako ima potrebe javite se unapred osobi koja organizuje događaj.
- Niste uzeli kontakt sagovornika.
S kim god da pričate, bio javna ličnost, ili anonimus koji je video pucnjavu, uvek uzmite kontakt. Nikada ne znate za šta će vam zatrebati. U današnje vreme je lako naći osobu, „startujemo“ sagovornike i preko Facebooka i Twittera, ali i dalje stoji da je telefonski imenik veliko blago jednog novinara J.
Greške vezane za pisanje teksta
- Ne poznajete novinarske forme
Hronološko ređanje informacija, nekorišćenje obrnute piramide su stvari koje ne znam ni da li da svrstam među novinarske greške. Jer, ako to i radite, svakako neće proći pored urednika, pa realne štete nema., mada bi i početnici morali da znaju da napišu dobru vest ili dobar novinski izveštaj. Ali je velika greška ako dozvolite da ovakvo stanje potraje dugo, i ne napredujete, jer će ispasti da je vaš pokušaj bavljenja novinarstvom – greška.
- Pravite materijalne greške
Kad baratate s činjenicama, morate ih se držati. Uvek više puta proverite podatke, može da vas skupo košta ako pogrešite. Ako ne razumete materiju o kojoj pišete uvek je bolje da pitate sagovornika da vam pojasni, jer ne možete pisati o onome što ne razumete. Prateći zdravstvo mnogo puta sam imala priliku da pišem o stvarima koje su veoma stručne i teško razumljive običnim ljudima. Morala sam da naučim da je febrilnost temperatura, da je apendix slepo crevo, i mnoge termine da naučim da prevedem a da ipak ostanu tačni. I u takvim slučajevima nije mi ni najmanji problem bio da pošaljem tekst na autorizaciju, da se ne bi potkrala materijalna greška.
Velika prašina se podigla kada je jedna mlada koleginica u tekstu o tome koliko su poslanici Narodne Skupštine uzeli za dnevnice i putovanja, permutovala valutu u kojoj su cifre izražene, ispalo je da su naši poslanici dobili stotine hiljada evra. Taj tekst je imao velike posledice, a Novosti su doživele strahoviti politički pritisak, jer je insinuirano da greška nije slučajna, već „smišljeni napad na vlast“.
- Izostavljate važne podatke.
Često se početnicima desi da zaborave da pitaju nešto važno, čega se sete tek kada u tekstu počnu da pišu. Zato je jako dobro uraditi ono sa uzimanjem kontakta, jer onda u roku od nekoliko minuta možete da saznate informaciju koja vam nedostaje i da se spasite. Doduše, dešava se i da prikupite sve podatke i da zaboravite da nešto od toga stavite u tekst. zato uvek treba da imate u vidu pravila za dobro pisanje vesti, kao i izveštaja.
- Stavljate sagovorniku u usta ono što nije rekao
Ovde pritom ne mislim na etičku dilemu, kakve se često javljaju, već na propust u pokušaju da opametite sagovornika. Ima ih koji u vrlo teški, ne kažu ništa, polupismeni su a ipak morate da ih citirate. I dok je prihvatljivo da ono što kažu malo „umijete“, nije u redu da im u usta stavite ono što nisu rekli ili da svojim ulepšavanjem promenite smisao onog što je rekao. Na ovaj način rizikujte da sagovornik izgubi poverenje u vas isledeći put odbije saradnju, a čak i da vam niko ništa ne zameri, ostaje činjenica da vaš tekst jednostavno nije tačan.
- Ne proveravate dva puta napisano.
Čak i ako su podaci kojima raspolažete tačni, može da se desi da ste tokom pisanja nešto pogrešili ili izokrenuli. Pročitajte tekst bar dva puta i uporedite sa beleškama/snimkom.
Desilo mi se pred kraj prve trudnoće da sam potpuno pogrešno prenela ministra Tomicu Milosavljevića. On je žestoko kritikovao određene beogradske domove zdravlja, a druge nahvačlio, a ja sam u tekstu permutovala jedne i druge. Poslednji dan na poslu pred porodiljsko odsustvo prošao mi je u suzama, izvinjavanju i neprijatnim razgovorima sa razjarenim direktorkama domova zdravlja.
- Stil pisanja vam je neinventivan i birokratski.
Teško da ćete doći u redakciju sa izbrušenim stilom pisanja, ali usvojen birokratski stil, ili samo prepisivanje tuđeg načina pričanja nikako nije poželjan u redakciji i morate ga se što pre rešiti. Doduše, ako sarađujete s policijom ili drugim državnim službenicima koji se izražavaju biroktratski, teško je odoleti da i sami počnete da koristite te izraze. O pismenosti ne treba ni trošiti reči, i iako posle vas makar još dva para očiju čita tekst, biti i ostati nepismen je velika mana za profesionalca.
Etičke greške
![]( "Iste greške")
Pristrasni ste.
Bilo da je slučajna ili namerna, pristrasnosti nema mesta u novinarskim žanrovima. Čitaoci to osete i gubite kredibilitet. Iskusan novinar uvek može da nađe načina za fino provlačenje između redova, suptilna isticanja (podnaslovima, odnosima citata, postavljanjem teza), mada je to uvek mač sa dve oštrice, naročito ako tako poturate svoj lični a ne redakcijski stav. Početnik će se u tome snaći kao slon u staklarskoj radnji, te je najbolje dase UVEK drži dobrog starog pravila dve strane – u svakoj temi morate imati izjave ili podatke od dve suprostavljene strane, nikada samo jednu!
- Fascinirani ste sagovornikom.
Tek ste počeli da radite a na nekom skupu imate priliku da uzmete izjavu od poznatog političara, ili vašeg omiljenog pevača? Većina početnika će se zbuniti i postaviti nekada loše pitanje, a nekada dozvoliti sagovorniku da kaže ono što on hoće a ne ono što vas zanima. Nemojte dozvoliti da vas sagovornik fascinira. Ovo važi i inače, za vas skoro da ne postoji informacija koju nećete dovesti u „razumnu sumnju“ , niti apsolutno siguran izvor. Lepo složena priča od osobe koja vam imponuje ne znači da treba da pišete hvalospeve o njoj.
- Prihvatate „nepristojne“ ponude
Malo je verovatno da će se ovo desiti nekome ko tek počinje u novinarstvu, ali ko zna… Često se dešava da novinari pišu, objavljuju, „guraju“ tekstove koji pre treba da budu oglasi, ili favorizuju neku ličnost/događaj, u nadu z neku beneficiju, kao ucenu za neku svoju korist ili zbog konkretne ponude koju imaju. Ovo ne samo da je neetički, već vam u velikoj meri zatvara vrata za neke druge ljude/druge događaje i potpuno je nepotrebno. Putovanje, neki sitni pokloni ili beneficije ne mogu da vam vrate izgubljeni novinarski kredibilitet. Ne dovodite sebe u sukobe interesa, može skupo da vas košta.
U životu se često izmeša privatno i profesionalno, meni se desilo da me je prvi put porađao tadašnji načelnik porodilišta, na njegov nagovor. Iako porođaj nisam „platila“, imala sam ipak poseban tretman, jer su svi znali da sam novinarka, i kasnije sam mnogo puta razmišljala kako sam u nezavidnoj situaciji, jer ako se sutra desi da treba da pišem nešto što uključuje kritiku tog lekara, mogu da pretpostavim koliko bi se on lično uvredio…
[pullquote]Greške u novinarstvu su svakodnevica – neke su posledice naše lenjosti, neke sticaja okolnosti, a neke našeg neiskustva. Nije loše za ove poslednje na vreme ih znati, i po mogućstvu izbeći, ako se može. Nekima pak, ni ogromne količone grešaka koje prave ne smetaju da se i dalje zovu novinarom, ali to je za neku drugu temu :)[/pullquote]
